Jedan dan iz mačijeg ugla

• Objavio Rastko Bekvalac
• Oct 04, 2011
• Kategorija: Price o zivotinjama

…jedan dan iz mačijeg ugla… 4:57h tamo negde… mijauuuuuuu….da se predstavim…ja sam jedan urbani mačak koji živi u jednom urbanom selu blizu Novog Sada. Živeo sam ja i u gradu, ali skučen prostor, loš komšiluk, uobražene mačke i zagušljiv vazduh su me naterali da promenim sredinu. Ahh mijaoooooo, da…moje ime je Tavariš Ćisov i moja loza potiče iz dalekog Sibira i moja familija je starog aristokratskog porekla i… ali to sad nije važno,  to je neka druga priča. Danas sam tu da vam dočaram svet iz mačijeg ugla.

Odmah da vam kažem…ne žalim se…imam ovu prelepu kuću sa velikim dvorištem u kome mogu da radim šta hoću. Naravno, ne može baš sve da bude idealno, ovaj prostor delim sa dva psa i par ljudskih bića. Dok za ljude i mogu da nadjem opravdanje, za ova dva psa ne mogu da me ubijete. Uzeli ih ovi dobri ljudi , kao da čuvaju kuću, a pogledajte ih…pet sati ujutru a oni spavaju ko zaklani. Pa pored njih bi i slon proterao bicikl a oni se ne bi pomerili.

Celu noć nisam oka sklopio, jer sam morao da stražarim. I onda su mačke lenje, frrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr, dlaka mi se diže na glavi od te floskule. Sva sreća što ova moja gazdarica ustaje rano pa ću da joj predam smenu u zamenu za obilan doručak…noć je inače prošla dosta mirno, tako da je i ulov bio skroman…par noćnih leptira, jedna krtica, dva miša i morao sam da razbucam ono gnezdo gugutke. Ne bih je ja dirao, ali svaki dan stajem na njen izmet dok prolazim ispod starog lešnika… lepo sam je upozorio…ali ne, ona je nastavila da guguče (što me isto iritira) i da ostavlja svoj prljavi izmet na putu. Heheheeheheheheh kako se uplašila kad sam joj banuo u 00:12…

Aaaah evo je gazdarica, nije mi puno trebalo da je naučim da prvo meni sipa hranu, malo umiljavanja, malo čežnjivog pogleda i puštanja onog tajenstvenog zvuka, rezultat ulova i to ti je to…mljaaac mljaaaac…još da obavim jutaranju toaletu pa na zasluženi odmor….jaaaaaaaaaaaaaaaooooo nikad se neću navići na jutarnji balavi nalet ova dva blentava psa. Zar oni stvarno misle da je to njihovo arlaukanje i  trapavo skakutanje vredno pažnje…piiiih…odoh da odmorim pa se vidimo kasnije…

10:42…ijaoooooo šta je sad…više mačka ne može ni na miru da se odmara…to besomučno lajanje kao uvertira za ulazak gazdinih gostiju u dvorište me izluđuje. Moram da proverim šta je u pitanju, da slučajno nije neki drugi uljez pokušao da uđe na moju teritoriju…ah, baš nekulturno od mene, da vas upoznam sa mojim nametnutim cimerima..ova mala i pomalo smešna kuca zove se Lola. Stalno pokušava da mi se dodvori i to me baš smara. Ali mi ipak pruža dobru rekreaciju pa ne moram da idem kod mačora Milosava u komšiluk da nabacujem mišićnu masu…ovo veliko i dobroćudno stvorenje je Ajka, sa njom sam brzo našao zajednički jezik…mijaaaaaaaaaaaaaaaoo kako ovi psi ne vode računa o svojoj higijeni, uopšte se ne umivaju.Da ih gazdarica s vremena na vreme ne vodi na kupanje u obližnju reku, i da ih ja ne počastim mojim superfantastičnim lickanjem, smrdeli bi ko tvorovi… Sigurno se pitate koja je tajna mog uspeha u održavanju ovako sjajnog krzna…rećiću vam…ne podnosim na sebi neki tudji miris i zato veći dao dana posvećujem svojoj higijeni i pazim da mi svaka dlaka stoji kako treba. To mi oduzima jako puuuuno vremena i psihički i fizički me iscrpljuje, tako da posle moram da odmaram…

Ukoliko gazdarica ne urazumi ova moja dva cimera, moraću da zovem komunalnu inspekciju. Pa celo dvorište mi je kao bojno polje od njihovih izmeta, i samo čekam kada ću ponovo nagaziti na neku minu…khm, kažem ponovo, jer ste sigurno primetili mali ožiljak na mom levom uvetu. Jedne večeri nisam video minu i …slika sve govori…i pravo da Vam kažem, sramota me je kad me pitaju odakle mi ta razderotina…Volim ja moje cimere, jer bilo bi mi dosadno bez njih, a i dosta su poslušni, znaju da sam ipak ja gazda u ovoj kući. Evo smrkava se i počinje moj noćni raspored…ali to je već neka druga priča…